+381 63 1906913


E-mail : [email protected]
ZAKONSKA REGULATIVA
PRAVILNIK O USLOVIMA GAJENJA KONOPLJE
  
На основу члана 60. став 5. Закона о психоактивним контролисаним
супстанцама („Службени гласник РС”, број 99/10),
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, доноси

ПРАВИЛНИК
О УСЛОВИМА ЗА ГАЈЕЊЕ КОНОПЉЕ

- Објављен у „Службеном гласнику РС”, број 64/13 од 24. jula 2013. године –

Члан 1.

Овим правилником прописују се:
1) сорта конопље (Cannabis) коју је дозвољено гајити;
2) услови које мора испуњавати правно или физичко лице за добијање
дозволе за гајење конопље;
3) начин издавања и рок важења дозволе, као и трошкови издавања дозволе
за гајење конопље (Cannabis);
4) остали услови за дозвољено гајење конопље (Cannabis) у складу са
законом.

Члан 2.

Дозвољено је гајити само сорте конопље које припадају врсти конопље
(Cannabis sativa L) које су уписане у Регистар сорти пољопривреденог биља у
складу са законом којим се уређује признавање сорти пољопривреденог биља и
чији је садржај супстанци из групе тетрахидроканабинола мањи од 0,3%.

Члан 3.

Услов за добијање дозволе за гајење конопље ради производње влакана,
производње семена за исхрану животиња, прераде, испитивања квалитета семена,
као и његовог промета за правно или физичко лице је да за сетву користи семе
конопље које произведено, дорађено, упаковано, декларисано и обележено у складу
са законом којим се уређује семе.
Услов за добијање дозволе за гајење конопље ради производње семена за
даље размножавање за правно лице или предузетника је да је уписано у Регистар
произвођача семена, расада, мицелија јестивих и лековитих гљива у складу са
законом којим се уређује семе.

Члан 4.

Дозвола за гајење конопље издаје се на основу поднетог захтева за издавање
дозволе за гајење конопље (у даљем тексту: захтев) који садржи податке и
документацију из чл. 5. и 6. овог правилника.
Захтев се подноси министарству надлежном за послове пољопривреде, пре
сетве конопље, а најкасније до 30. априла текуће године.2

Члан 5.

Захтев садржи:
1) назив, седиште и матични број правног лица или предузетника из решења
о регистрацији у Регистар привредних субјеката, односно име, адресу физичког
лица и јединствени матични број грађана и број телефона за контакт;
2) сврху гајења конопље;
3) податке о парцели (власништво, основ коришћења, катастарска
општина, потес, број катастарске парцеле и површина на којој се планира гајење
конопље);
4) податке о семену конопље које ће се користити за сетву (назив сорте,
категорија и количина семена);
5) планирани датум сетве и жетве;
6) изјаву подносиоца захтева да је упознат са одредбама члана 87. Закона о
психоактивним контролисаним супстанцама („Службени гласник РС”, број 99/10);
7) датум подношења захтева и потпис подносиоца захтева.

Члан 6
.
Правно или физичко лице које подноси захтев у сврху производње влакана,
производње семена за исхрану животиња, прераде, испитивања квалитета семена,
као и његовог промета, уз захтев доставља:
1) доказ о основу коришћења пољопривредног земљишта (власнички лист или уговор о закупу земљишта оверен у суду);
2) копију решења о регистрацији у Регистар привредних субјеката којим правно лице или предузетник доказујe да је регистровано за обављање делатности 01.11 Гајење жита (осим пиринча), легуминоза и уљарица, 01.16 Гајење биљака за производњу влакана или 10.41 Производња уља и масти;
3) уговор о производњи и откупу конопље који је правно лице, предузетник или физичко лице закључило с правним лицем које је регистровано за обављање делатности из тачке 2) овог става, оверен у суду, као и извод о регистованим подацима из Регистра привредних субјеката којим се доказује да је правно лице са којим је закључен уговор о производњи и откупу конопље регистровано за обављање делатности из тачке 2) овог става, за правно лице, предузетникa или физичко лице које конопљу гаји на основу уговора;
4) доказ да одговорно лице у правном лицу или код предузетника или физичко лице није кажњавано за кривична дела неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и омогућавање уживања опојних дрога из Кривичног законика („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05-исправка, 107/05-исправка, 72/09, 111/09 и 121/12);
5) копију личне карте за одговорно лице у правном лицу или код предузетника или за физичко лице;
6) копију Декларације о квалитету семена уз отпремницу;
7) копију рачуна о купљеном семену конопље.
Правно лице или предузетник који подноси захтев у сврху производње семена за даље размножавање, уз захтев доставља копију решења о упису у Регистар произвођача семена, расада, мицелија јестивих и лековитих гљива.3

Члан 7.

Дозвола за гајење конопље важи једну производну годину и садржи податке из члана 5. тач. 1)-5) овог правилника. По примерак дозволе за гајење конопље доставља се министарству надлежном за послове здравља и министарству надлежном за унутрашње послове. Трошкови издавања дозволе за гајење конопље обухватају таксу за поступак
по захтеву и таксу за издавање решења, односно дозволе за гајење конопље које су
прописане законом којим се уређују републичке административне таксе.

Члан 8.

Дозвола за гајење конопље из члана 7. став 1. овог правилника чува се годину дана од дана њеног издавања, као и:
1) оригинал рачуна о купљеном семену;
2) декларација о квалитету семена са видљивим подацима о дорађивачу, односно увознику, количинама и сорти купљеног семена конопље;
3) оригинална амбалажа у којој је семе конопље било упаковано;
4) етикета са паковања семена конопље.

Члан 9.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
  

Predlog Zakona o kontrolisanim psihoaktivnim supstancama je u pripremi



​  
Poštovani,
Obraćamo Vam se sa namerom da postojeći Predlog Zakona o psihoaktivnim supstancama unapredimo i razrešimo mnoge nedomice koje su ranije postojale, a koje ovim predlogom postaju još veće.
Govorimo isključivo u ime proizvođača i prerađivača industrijske konoplje. Najveći problem kod nas je jezičke prirode jer u predlogu Zakona spominje se KONOPLJA, a ni u jednom slučaju nije precizirano na koju podvrstu se određeni član odnosi. U engleskom jeziku postoje dve reči Cannabis, kada govorimo o marihuani i Hemp kada govorimo o industrijskoj konoplji. Tada je mnogo lakše shvatiti na koju biljku se zakon ili određeni član odnosi. I kada u objašnjenju navodite citate iz naučnih radova ili evropskih dokumenata oni se odnose na Cannabis, a to je naziv za marihuanu.
Predlažemo da se u Zakonu, a i ubuduće kada govorimo o industrijskoj konoplji upotrebljava pun naziv, INDUSTRIJSKA KONOPLJA, ili KUDELJA (naziv uobičajen u našim krajevima). Tako ćemo izbeći niz nedoumica i smešnih rešenja ( Npr. Po predlogu novog zakona, član 7. zabranjuje da neko proda konoplju ili kudelju za vodovodne cevi, jer reklamira biljku sa psihoaktivnim svojstvima).
Industrijska konoplja je industrijska biljka, uljarica, za čije se gajenje dobija dozvola Ministarstva poljoprivrede. Član 60. Predloga Zakona o psihoaktivnim supstancama: Dozvoljeno je gajenje konoplje (Cannabis) samo radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, daljeg razmnožavanja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa.
U poslednjih nekoliko godina upotreba industrijske konoplje se znatno proširila i na farmaceutsku industriju. U period 2010-2013 potraznja za CBD (supstancom koja nije psihoaktivna) je poraslo za 3000%. To treba imati u vidu jer se CBD dobija iz cveta i lista, koji ovde nisu ni spomenuti (a ovaj opis se odnosi na industrijsku konoplju jer se vlakna koriste samo iz ove vrste konoplje). Ćlan 60, stav 1 je potpuno konfuzan i mislimo da se mora ispraviti.
 Za dobijanje dozvole potrebno je ispuniti sve uslove propisane Pravilnikom o gajenju konoplje koje je donelo Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije.
Član 1. Pravilnika propisuju se:
sorta konoplje (Cannabis) koju je dozvoljeno gajiti
uslovi koje mora ispunjavati pravno ili fizičko lice za dobijanje dozvole za gajenje konoplje;
način izdavanja i rok važenja dozvole, kao i troškovi izdavanja dozvole
za gajenje konoplje (Cannabis);
ostali uslovi za dozvoljeno gajenje konoplje (Cannabis) u skladu sa zakonom.
Kao što se vidi, i ovde nije specificirano koju konoplju podvrstu je dozvoljeno gajiti (Cannabis)
Ali ono što je važno gajenje industrijske konoplje je LEGALNO i dozvola se dobija uz poštovanje svih predviđenih uslova.
U prilog svemu gore navedenom ide i sadržaj Zakona o priznavanju sorti, koji jasno propisuje postupak priznavanja sorti, kao i kontrolu osobina biljke pre i posle priznavanja. Kod industrijske konoplje to se pre svega odnosi na sadržaj THC u biljci.
U Predlogu Zakona o psihoaktivnim supstancama Radna grupa sve vreme spominje biljke koje sadrže psihoaktivnu kontrolisanu supstancu.
I industrijska konoplja sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu i to u zakonom dozvoljenoj količini (maksimalno predviđeno 0,2%THC novo, a 0,3% THC do sada). Radi informacije Evropska asocijacija za industrijsku konoplju zatražila je od Evropske komisije povećanje praga dozvoljenog THC sa 0,2 na 0,3%. Mi ovim predlogom idemo korak unazad.
Ali ove količine su dozvoljene i legalne, tako da i proizvođače, ali i Zakonodavca dovode u zabunu. Da li se sve potrebne mere za transport, manipulisanje, laboratorije, carine…. i ostalo, odnose i na industrijsku konoplju ako je njen nivo psihoaktivne supstance ispod maksimalno propisanog nivoa THC?
Da pojasnimo, sortna lista dozvoljenih sorti za gajenje u EU, pa i kod nas, sadrži spisak sorti industrijske konoplje koja ni pod kojim uslovima nije imala viši % THC od onog koji joj je genetski ali i zakonski predviđen. Na osnovu toga je i stavljena na sortnu listu. Stoga je kontrolisanje industrijske konoplje na THC potpuno bespotrebno i predstavlja problem i proizvodjačima ali i prerađivačima, uvoznicima, izvoznicima….Zbog toga se prilikom dobijanja dozvole za gajenje industrijske konoplje prilaže račun o CERTIFIKOVANOM SEMENU, certifikat proizvođača semena, i na taj način potvrđuje da je posejano seme industrijske konoplje.
Mi nismo protiv kontrolisanja, da ne bude zabune, ukoliko postoji sumnja na zloupotrebu. Ali stalno insistiranje na kontrolama predstavlja veliki izdatak za poljoprivrednike. Jedna kontrola staje 7.200 dinara, za svaku biljku potrebno je uraditi bar 2-3 kontrole, i za svaki proizvod jos dodatna kontrola. Mislimo da je to potpuno nepotrebno ako je industrijska konoplja sa sortne liste u pitanju.
Da bi se uklonile sve nedoumice i ova neprocenjivo vredna biljka vratila na naša polja, a u interesu pre svega malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, predlažemo sledeće:
Da se jasno definiše INDUSTRIJSKA KONOPLJA kao podvrsta Cannabis koja ima manje od maksimalno zakonski predviđenog nivoa THC i da se ona tretira kao svaka druga industrijska biljka. Da  se na nju (dokle god ima manje od maksimalno dozvoljenog nivoa psihoaktivne supstance) ne odnosi  Zakon o kontrolisanim psihoaktivnim supstancama.
Da se svi proizvodi od industrijske konoplje tretiraju kao proizvodi svake druge industrijske biljke ukoliko sadrže manje od zakonski predviđenog nivoa psihoaktivne supstance.
Da za proizvode industrijske konoplje ne važi Član 7. Ako je jasno naglašeno da je proizvod od industrijske konoplje.
Samo na ovaj način možemo da pratimo trend povećanja tražnje za proizvodima od industrijske konoplje, zaposlimo naše poljoprivrednike i preradne kapacitete, privučemo strani kapital i otvorimo nova radna mesta. Ovo je poljoprivredna i industrijska grana koja je u naglom usponu, a mi imamo idealne preduslove za gajenje ove biljke, samo je ne treba dodatnim zakonskim regulativama ograničavati, tamo gde je to potpuno nepotrebno.


Dr Maja Timotijević
Predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača
Alternativnih biljnih vrsta KONOPLJA